Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter
>

Из бриселског угла ИИ: “Зелени споразум” Европске комисије и шта он значи за науку и иновације

Из бриселског угла ИИ: “Зелени споразум” Европске комисије и шта он значи за науку и иновације
Датум објаве: 21.01.2020 10:31 | Аутор: Министарство науке

Испис Штампај страницу


Нова Европска комисија предвођена Урсулом фон дер Лајен, започела је свој мандат крајем 2019. године најављујући трансформацију Европе тзв. Европским зеленим споразумом (Еуропеан Греен Деал). Зелени споразум није појединачни пројекат или дио законске регулативе, вец́ стратегија која укључује чак 50 конкретних политичких мјера. Представљајући план пред Европским парламентом, 12. децембра 2019. предсједница ЕК обец́ала је да овај план „никога неће оставити за собом“ у борби за постизање климатске неутралности до 2050. године. “Европски зелени споразум је наша нова стратегија раста, која доноси више него што одузима. План описује како ц́емо трансформисати свој животни стил и рад, производњу и потрошњу како бисмо живот учинили здравијим и иновативнијим. Сви можемо учествовати у транзицији и имати користи од могуц́ности које нуди. Ако идемо први и дјелујемо брзо, помоц́и ц́емо нашој економији да буде свјетски лидер. Одлучни смо да успијемо због наше планете и живота на њој, због европског природног насљеђа и биодиверзитета, због наших шума и мора. Када покажемо остатку свијета да је могуц́е бити одржив и конкурентан, моц́и ц́емо да убиједимо остале земље да слиједе наш примјер”- рекла је фон дер Лајен.

Европски зелени споразум садржи оквирни програм са мјерама за унапређење дјелотворног искоришћавања ресурса преласком на чисту циркуларну економију и за заустављање климатских промјена, обнову биолошке разноврсности и смањење загађења. У њему се наводе потребна улагања и доступни финансијски алати и објашњава се како осигурати праведну и свеобухватну транзицију. Европски зелени споразум обухвата све секторе економије, а нарочито саобраћај, енергетику, пољопривреду, одржавање и градњу зграда, као и индустрије попут производње челика, цемента, текстила и хемикалија и ИЦТ.

Како би се политичка амбиција да Европа постане први климатски неутралан континент до 2050. уградила у законодавство, Комисија ће у року од 100 дана представити први „Европски закон о клими”. Како би остварила своје амбиције у погледу климе и заштите животне средине, Комисија ће представити и стратегију о биолошкој разноликости до 2030, нову индустријску стратегију и акциони план за циркуларну економију, стратегију „од њиве до трпезе” за одрживу производњу хране и предлоге за Европу без загађења. Одмах ће започети рад на подизању европских циљева смањења емисија до 2030, што ће нас ставити у бољи положај за остварење циља зацртаног за 2050.

Једно од главних питања је како финансирати огромне трошкове климатске транзиције, посебно у дјеловима Европе у којима постоји велика зависност од угља и других фосилних горива. Европска комисија најављује фонд од 100 милијарди еура за помоћ таквим регионима, у сарадњи са Европском инвестиционом банком. Укупно, ЕИБ би требало да обезбиједи чак билион (хиљаду милијарди) еура за финансирање климатске транзиције у следећих десет година. Гунар Мунт, замјеник генералног директора ЕИБ, каже да је банка учинила велики искорак одлуком да престане финансирање пројеката везаних за употребу фосилних горива. Комисија ће почетком 2020. представити План улагања за одрживу Европу како би помогла у мобилизацији потребних јавних и приватних финансија. Најмање 25 одсто дугорочног буџета ЕУ требало би да буде намијењено борби против климатских промјена. Од авио-превозника до произвођача аутомобила, компаније ће морати да припреме своје планове за постизање климатских циљева. Како би приватни сектор допринио финансирању зелене транзиције, Комисија ће 2020. представити Стратегију зеленог финансирања. Климатска неутралност не значи да 2050. више неће бити емисије гасова и да ће нафта и угаљ бити потпуно избачени из употребе, већ да ће бити смањене или "компензоване" неким другим механизмима како би нето износ емисија био нула.

Научници упозоравају да се ефекти климатских промјена појављују брже него што је очекивано. Према Свјетској метеоролошкој организацији, просјечна температура Земље би, ако се ништа не промијени, могла да порасте до краја овог вијека за три до пет степени, што би била највећа климатска промјена од периода посљедњег леденог доба.

Наука и иновације кључне су у спровођењу “Зеленог плана”. Овај план позива на мобилизацију истраживања и подстицање иновација. Нове технологије, одржива рјешења и иновације кључне су у постизању циљева “Зеленог плана”. “Хоризон Еуропе”, нови оквирни програм за науку и иновације (од 2021. г), у сарадњи са другим програмима ЕУ, играц́е кључну улогу у кориштењу јавних и приватних инвестиција. Најмање 35% буџета “Хоризон Еуропе” финансирац́е нова рјешења “Зеленог плана”. Најављене Мисије у оквиру програма – 1. Здрави океани, мора, обалне и унутрашње воде; 2. Климатски неутрални и паметни градови; 3. Здраво земљиште и храна; 4. Адаптација на климатске промјене и социјална трансформациј – директно ће подржати “Зелени споразум”. Чврста препорука Комисије јесте и да пета мисија, која се односи на Канцер, буде у складу са споразумом.

Министарство науке

У складу са предлогом Комисије кластери 4, 5 и 6 у оквиру Хоризонт Европе биће финансирани са 40 милијарди. Ово представља 75% Стуба 2 – Глобални изазови и европска индустријска конкурентност, и такође ће директно допринијети циљевима Европског зеленог плана.
Кластер 4 са предложеним буџетом од 15 милијарди подржавац́е посебно климатско неутралну, циркуларну и чисту индустрију ЕУ, повец́ати аутономију критичних сировина; озелењавање ИЦТ-а развијањем компоненти са ниском потрошњом енергије; свемирске услуге које доприносе ублажавању климатских промјена и заштити животне средине.

Кластер 5 са предложеним буџетом од такође 15 милијарди биће фокусиран на климатску науку и рјешења за климатско неутрално и отпорно друштво, нова мултидисциплинарна рјешења за декарбонизацију (батерије, водоник, друге врсте складиштења енергије); енергетски систем са ефектом стаклене баште усредсређен на обновљиве изворе енергије; ниско-угљенична транспортна решења у свим облицима.

Кластер 6 са предложеним буџетом од 10 милијарди, нарочито ц́е подржати заустављање смањења биолошке разноликости и обнављање екосистема, одрживо и циркуларно управљање природним ресурсима, одрживу примарну производњу, сигурну и здраву храну и био-базиране системе.

Министарство науке

У 2020. г. Комисија ће иницирати нови Х2020 Позив на климатску акцију који ће подржати Зелени споразум. На овај начин направиће се прелаз између Х2020 и Хоризонт Европе и ојачати допринос науке и иновација климатским циљевима. Овај позив ће показати грађанима Европе да нова Европска Комисија преузима хитну акцију. Такође је планиран нови талас европских истраживачких и иновативних партнерстава у оквиру Хоризонт Европе који ће покренути огромну еколошку, друштвену и економску трансформацију коју доноси Зелени споразум. Комисија ц́е блиско сарађивати са индустријом и државама чланицама како би подржала партнерства у критичним областима као што су енергија, транспорт, биодиверзитет и циркуларност у индустрији. Доњи графикон даје индикативни преглед начина на који се подржавају политички приоритети Комисије Урсуле фон дер Лајен.

Министарство науке

Ауторка: Милена Милуновић, прва секретарка у Мисији Црне Горе у Бриселу, за област науке и иновација